ALL MY SINS LYRICS

1. Vukov totem

Deset hiljada zima
je ostalo iza nas
U dimu opijata
i odnelo toliko

Od totema!

Putujemo gordo
Mesecu u oko
Podignutih glava
U letu visoko

Ka totemu!

Krv je hladna
Krv nam je stala
Koža je suva
Zamračili smo rod

Deset hiljada zima
što je ostalo iza nas
U begu smo bolu
i potrazi za tobom

Praroditelju!

Odlazimo besmislenom kraju...

2. Zov iz magle

Kad sumrak sunce zarobi
I zimsko granje otpočne da vlada
Polu-čovek, polu-vuk
Zapevaće svoju pesmu jada

Taj užasni zov za napad!

Na kolena slab on pada
I u zemlju urezuje znak
Da tim ključem zaboravljenog Nava
Prokuljaju osveta i glad

On nema više šta da izgubi
Jer gubitak je sve za šta on zna
Vekovima u sunovrat gleda
Kroz spiralu vremena

Kad sumrak sunce zarobi
I zaledi odsjaj taj
Zov iz magle promoli se
Poziv na svirepi kraj

Magla se spustila na noćni hram
Iz njega odzvanja pojući glas
Mrmljanjem priziva ponoćnu zver
U jednom pohodu da unište čitav svet

Na prestolu mržnje od davnina krunisan
U mećavi samo progutana senka
Podiže se na oružje
Uz strahovit zov za napad!

3. Vetrovo kolo

U pogledu vučja glava krije
Sve ono što odavno više nije...

Ako se ikada budem vratio
Iz ove oluje koju otac vetra posla
Ako se probudim, a ne u njoj nestanem
Biću crnji nego što sam stvoren

Kroz šipražje suvo gazio sam trnje
Na vetrometini u susret grobu koji huji
Tom, vetrom produvanom hramu
Što se ruši u pobesneloj oluji

Tuda kad sam zakoračio i tu ušao
Deo divlje prirode srž sama postao
Oko mene bezbroj vila i suđaja
U vrtlogu se vrte i na čelu stoje
A uz njih se gamad i nesreće roje
Satkaše od svemira i od praha
Ledenu povorku Stribogovog daha

I besni lišće, raspada se stena
Sedi vuk, sad olinjao gleda
Kako nestaje sve za šta mu je prikovano srce
I kako u nepovrat odleću pismena

A ako se ikad odavde vratim
I da me iko pita šta od svega toga pamtim
Jesam li tamo patio?
Posegnuću celim svojim osakaćenim telom
I prozboriću kletvom:
"Uđi i ti u Vetrovo Kolo!!"

4. U mlazevima krvi

Pod svodovima starim
U sred puste noći
Sa čeljustima gadnim
I krikom koji para
Udaljen on stoji
Dok živu žrtvu mrvi
A rana mu se gnoji
U mlazevima krvi

Pod svodovima crnim
U sred divlje moći
Sa sećanjima davnim
I okom punim sjaja
Umoran on beži
Dok svet od ljudi vrvi
I iznureno reži
U mlazevima krvi

Biće rata, u mlazevima krvi!

Ponosno žive duboko u nama
Mesec i vuk, samoća i tama
U ovome svetu od ljudi što vrvi
Besneće rat u krvi
Besneće rat!
Rat, rat, rat!

5. Opsena

Oko članaka su lanci
Na srce mi stena pade
Ja ih vučem po pećini
U kojoj tračka svetla nema

Očnjake mi iščupaše
Još osećam krv se cedi
Ne mogu se prisetiti
Na šta liči moj lik bledi

Još ponekad samo
Kada krenem putem starih staza
Prošlost i ja zavijamo
Ogorčeni od poraza

Opsena!
Prokleti vuk u zagrljaju smrti
Koji sneva,
Negde previsoko iznad sveta,

Srešćemo se tamo gde oboje sanjamo
Na pogrebu ljudskoga roda

6. Mesecu u oko

[Instrumental]

7. Konačna ravnodnevica (Čin prvi)

Ovo jutro nije kao i sva ostala
Velom noći troma probila se zora
Nečujni se krik šumom provlači
Neko ostao je skriven da leži u travi

Samo jedan miris prostorom se luči
Opojan i jak on traži me i muči
Mrtvo telo boginje proleća
Gnjili u bronzi pod znamenjem drveća

Ja strepim od njegove blizine
I slutnje što spokoj mi podriva.
Nestvarna sećanja muče vučju kob
Kakav li je to na trupu čudan trag?

Sinoć u snu i zlom čudu
Uzeo sam oblik ljudskog bića
U vradžbini i pakosti čarolije
Kraljice poraza i tuge

Sinoć sam u ljudskoj koži spavao sa tobom
Metreso samotnih doba i snegova
I voleo sam, kidao celim srcem vuka
Bledu lepotu što se u očajanju ruši

Nalivah se sjajem iz dva setna oka
Pio sam iz njih k'o sa izvora života
Kao iz zvezdi koje nikad ne zgasnu
Ceo univerzum je kročio kroz mene

U tom trenu sam ne znadoh šta se zbiva
Neuštavljen pojurih oblak preko njiva,
Pevavši mu pesme dozivao sam kišu
Iz najčistije radosti zavijao na mesec

I dok je čitav svet naglavačke kren'o
Ja silazim s' uma i tada razum gubim
Ne san, već najbolnija java rastrže mi dušu:
Boginju proleća ubila je moja ruka!

8. Konačna ravnodnevica (Čin drugi)

Da li to Smrt voli
kada silno želi te za sebe
i može li da voli
ono što ne ume dati?

Mutnom svešću, strasti zle postao sam rob
Njenim nagovorom boginji sazdah večni grob

Ovo jutro nije kao i sva druga
Danas nestao je zanos, umrla vedrina
U nepovrat bestraga sa sobom ih uze
Ukleta lepota iz crnila mrtvih šuma

Zalud žali vuk nad lešinom svetla
Sva proleća su za vek vekova iščezla
Nad njim sada bdi drugačija sudbina
U carstvu večitih mrazeva i zima







ALL MY SINS LYRICS