PROGNAN LYRICS

1. 28061914

Tajna nas ruka vodi
Crna ruka ka slobodi
Ta nam je ruka čila,
A nji'ova jadna, gnjila

Dok nas u propast vode
Ja nas vodim do slobode
Ruka mije, ruka dršće,
Kralj će umr't, ma nek' crkne

Tajna nas veza spaja
Ropstvo čelik ojačava
Suza ne očajava
Već nam nadu pojačava

Kad bljesak grune, sine,
Ti, Gavrilo, crni sine,
Po dvoru ćeš sjene slati,
Gospodu im kletvom plašit'

"Prvi je pucat' treb'o, majku jeb'o
Druga je bomba pala, al' bez kralja!"

Zar vi mislite da je Sarajevo na tom stalo?
Previše čini, mi se čini, tu je odigrano

"Krivi put! Krivi put!"
Urlik je k'o magla po ulici prosut'
Još se jedan za njim čuje,
Još se jedan oglušuje.
Moja ruka drhti, psuje,
Sad moj metak odlučuje.

"Prvi je pucat' treb'o, majku jeb'o
A ja sam sudbu 'krao, kralj je pao!"

Naše će sjene hodati po Beču
Lutati po dvoru, plašiti gospodu
Naši će krici lebdit' k'o soko' sivi
Ko hoće da živi nek' mre,
Ko hoće da mre nek' živi

"Zar vi mislite da je Sarajevo na tom stalo?"

Naše će sjene hodati po Beču
Lutati po dvoru, plašiti gospodu
Naši će krici lebdit' k'o soko' sivi
Ko hoće da živi nek' mre,
Ko hoće da mre nek' živi

2. Neprijatelj pred vratima

[Napad Središnjih Sila I prva bitka koja je započela Prvi svjetski rat.
Planina Cer.]

Rukama nebo hvat'o
Ris'o ga iz plavoga u crnoga
Možete jedan metar preći,
Ali samo preko mene mrtvoga

Mi, njihovi psi čuvari,
Drugi neće nogom, a mi glavom
I tako ja nebo hvatam
I rišem ga krvlju, rišem ga stravom

Ma koj' je vid'o živit'
Prekrasan je dan za ginit'
I kad umrem, u grobu,
Iz groba se dići, mi sveti,
I opet 'mreti

Ma koj' je vid'o živit'
Prekrasan je dan za ginit'
I kad umrem, u grobu,
Iz groba se dići, zakleti,
I opet 'mreti

"Na bajonet, kad ti slome bajonet, na ruke,
Kad ti slome ruke, na zube, kad te smrtno pogode -
Gledaj da im padneš na sred puta...
Da te zaobilaze, da te preskaču.
Da im I mrtav smetaš!"

Mi, sveti I kleti...

Gle, neba nikud nema,
Samo nam put zatrt...
A šta drugo nego,
Metar po metar, tražiti smrt...

Ma koj' je vid'o živit'
Prekrasan je dan za ginit'
I kad umrem, u grobu,
Iz groba se dići, mi sveti,
I opet 'mreti

Ma koj' je vid'o živit'
Prekrasan je dan za ginit'
I kad umrem, u grobu,
Iz groba se dići, zakleti,
I opet 'mreti

"Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada,
Zelenoga više ja nikada
Videt' neću!"

3. Naši životi više ne postoje

[Nakon Cerske bitke, austro-ugarska vojska kreće ponovo u napad:
130 pešadijskih bataljona, 136 artiljerijskih baterija, 4 avionska odeljenja, kao I flotila sa 9 monitora I 20 drugih brodova.
Domaće snage su rasute I nemoćne. Grad, osim vojnika, brane I civili.
Očajnička borba - treći dan...]

Ljubi me, majko, u smrt ti idem
U ovoj rupi, tu možda poginem
Ljubim te, ženo, čuvaj nam sina
Nek' nekad noću čuje kako za mnom plače violina...

I svaki metar pređen vodi me k vama bliže...

"Vi ste tu, a ja na dnu,
Rane još me bole
Ma nek' ste tu, rane moje
Svakog od vas vole

Što li spremaš, moj živote,
Dovršena j' skica
Isti scenario
Samo druga lica

Da si tu, sad bih ti,
Draga, stis'o ruku
Kad odlazih, plakala si,
čuo sam po zvuku

Suza, što padaše na srce moje
Teže nego išta
Jer znam, pratila si me
Do mog stratišta..."

Dajem sve svoje, došla su vremena smrti
Sudbinu nam kroje glasovi pod kojim drhti
Neboi zemlja I jaram što treba da se zbaci...
Dođite da ginete, vi neznani junaci!

Trube k'o glas smrti zavijaju nas u crno
Tanka je linija života, tek' jedno olovno zrno
Ne znam jel' ima raja, ali vidjeh paklu znaka
Na domu braće moje sad zjapi hladna raka.

I svaki metar pređen vodi me k vama bliže...

Vojnici! Junaci!
Naš puk je izbrisan,
Naši životi ne postoje više!
Za kralja - u smrt koračajte gordo
O vama budućnost stranice nek' piše!

"Vi ste tu, a ja na dnu,
Rane još me bole
Ma nek' ste tu, rane moje
Svakog od vas vole

Hoćel' sutra reći danas
Ime moga sina
Tvoj je otac branio slobodu
Od dušmanina!

Da si tu, sad bih ti,
čedo, stis'o ruku
Tek rođenog te ostavih
Majci ti na muku

Oj živote, černa smrti,
Steže me I grli:
Sve se većma moji mrtvi
Meni čine neumrli."

4. Golgota

[Odluka je donešena:
Prelazak preko zaleđenih planina I napuštanje glavnog grada.
Vojnik je ranjen I na nosilima bunca.
Zima dolazi.]

Zima pljuje nam u facu smrt
Ove ruke će molit' malo,
Cijelo je nebo na njih palo

Zima na leđima nosi krst,
A na njemu naše ime
Barjak to je nad svima I svime

"Snivam li je ili oko bdije?
Snivam li je ili tama j' krije?"

Ma ne krije tama
Niti oko bdije
Već vidi ono
Čega nema I nije

Pamtim one noći izdajice
Kunili se u zastave
I sa mačem ubojice

Pamtim tamo gdje ljubav gine
Tamo gdje kamen moj je
što ga branim od tuđine

"Snivam li je ili oko bdije?
Snivam li je ili tama j' krije?"

"Svakog dana zoru pitam
Zašto si daleko?
Svaka rana meni zdana
Proklinjem te, željo,
Makar reci dal' je živa,
život moj - nesrećo!"

Zima pljuje nam u facu smrt
Ove ruke će molit' malo,
Cijelo je nebo na njih palo

Zima na leđima nosi krst,
A na njemu naše ime
Barjak to je nad svima I svime

"Snivam li je ili oko bdije?
Snivam li je ili tama j' krije?"

Ma ne krije tama
Niti oko bdije
Već vidi ono
Čega nema I nije

5. Po ovoj zimi nalazimo smrt

[Vojnik dolazi sebi nakon ranjavanja, kilometrima od kuće, odvojen od svoje žene I sina.
Snažna zima, glad I neimaština su odvukli mnoge živote za sobom.
Ponekad, uz vatru, nakon gomile jada I teških dana, vojnici nalaze hrabrost pjevajući stare pjesme.]

Zima, a nas trese jara,
Ko je proš'o ovo, pakao mu dobrodoš'o
Smrt tamo kud život stvara;
Više je đidija nego što je dost

A ja I moja mladost, moj jezik
Liže plamen gori nego ove rane...
Nekog nose u plaštiji kralja,
A nekog k'o orden, al' propale medalje

Bol, al' ne od rana,
Od boljih dana narisanih zlom
Štol' je jadno da te uspomene
Su sve što me drži na životu ovom

I ona, što ne znam jel' živa
Il' mrtva, što imam dom il' grob
Da mi je živit' još jedan trenutak
Makar da vidim jel imam još svog?

Zima nas štipa, zima nas grli,
K'o sve mrtvo što životu hrli
Zima nam poji, zima nas veže
I steže...

Jebeš ti život kad ostaneš sam,
Ma sama misao dušu mi gnoji
I jebem ti dom kad nemam tam' svog
Nudi se tuđe, ali miliji mi moji

Rađe bih gin'o u oluji ovoj
I hod'o gol na kijamet Gospodnji
Stavio pečat na čelo k'o ćutuk
Puzao putem što k' vama vodi

"Još ne sviće rujna zora
Još ne trepti list sa gora
Ne čuje se glas slavuja
Zoru da najavi..."

Ali imam još mira
Od života tražim
Još malo života
Da im se vratim

"Još ne sviće rujna zora
Još ne trepti list sa gora
Ne čuje se glas slavuja
Zoru da najavi..."

"Neka cvjeta rosno cvijeće
Nek' se kiti s' njim proljeće
Ja ga neću više brati
Jer nije za mene"

"Svaka travka u povoju
Bar osjeća radost svoju
Al' od mene radost bježi
Daleko, daleko..."

6. Spas

[Vojska preživljava i dolazi na odredište. Gomile mrtvih su iza njih.
Sretan događaj je prožiman tugom za izgubljenim ljudima.
Pripreme za povratak nazad u rat.]

7. Kapija Slobode

[Prva etapa fronta. Povratak vojske u bitku.
Vrh na visini od 2525 metara.
Strateški položaj I osvajanje toga vrha bi značilo prvi korak na putu ka državi.
Kajmakčalan.]

Bog da nam prosti ove naše jadne, teške duše
I ove misli što nam srce muče, razum guše
Niko ne zna šta je biti tuđin, nemat' svoga,
Nemat' sreće niti tuge, samo jada, samo groba

Ali te misli usta muče, jezik kukavica;
Potajno priča, nada tuče: "Nisi lutalica!
Ja vam kažem, kunem vam se kao svome rodu;
Noćas sebi vraćam zemlju, a vama vraćam slobodu!"

Tad' jekne bomba prva, bomba druga iza brda
Al' je tvrda ruka hladna: "Bombo, padaj, ja ne stradam!
Neću pasti radi majke, majka rodi čvrste šake;
U njih barjak pun prašine, stavljam ga na vrh planine..."

Kapija slobode!

U planini, stajali smo tiho...
Molio se, Bogu vik'o
Jesam l' noćas do nje stig'o?

U planini, molili za pravdu
Bože sveti, daj ti jadu,
Korak bliže svome stadu...
Korak bliže svome stadu...

U planini, stajali smo snažno
Moje Sunce zlatom grije
Vrh planine nam se smije

Zemljo pravde, ja te napuštao
No sad mi opet komad mali
Među prste zalutao!

8. Krvavi rovovi

[Vojnici izderani, raštrkani, pentraju se po kamenjaru. Poderane obuće, raskrvareni, osvaja se metar po metar.
Kroz gomile jauka, vodi se borba prsa o prsa - puška više ne pomaže.
Ovo je odlučujuća bitka Fronta.

Ovakav broj leševa na ovakvom prostranstvu još nije do tad viđen.
Rovovi duboki metar i po, na ponekim mjestima kompletno puni. Jedan uz drugog leže u gomilama.

Veternik.]

Nekad' mi neuki, mali ljudi
Puškama pričamo najglasnije
Do nekoć zimu grlio, ka smrti hrlio,
A sad na jedan korak do nje

Moja mati, moja zemljo,
Sunce ovdje grije bolje
Ginuli tada, ginemo sada,
Dok god nas noge bose nose

A gdje je mladost?
Ostala j' ovdje
Tu su mnoge mladosti
Ostale moje

K'o ovaj kamen
Što sanj'o nije
Da će jednog dana
Nad grobljima da bdije

Na mrtvoj straži
U gluvom dobu
Te plave oči gone,
Jesu l' ikad znale zlobu?

Te plave oči obraze
Guste suze im griju
Sve živo što j' u njima
Nema, crnilom se kriju

Što li me tol'ko muči
Taj jedan život manje
Dal' zato što je mladić bio,
A ja mu skratih patnje

Jauče za jadnom majkom
Dok iz njega život davim
I polako se i ja gubim
U njegovim očima plavim

Svakoga novog dana
Novi su krici rata
Krvavi rovovi broje;
Prsa o prsa, brat na brata

Svake te tužne noći
Sudbe se čudne spoje
Ko'lko živih il' mrtvih ima;
To samo rovovi broje

Mi - od zemlje ove satkani,
Ni konjica ne može stići
Tamo kud' nas vode goli tabani

Mi - i doktori i seljaci,
Eno barjak se vijori na krovu,
To nas naša ognjišta zovu!

"Osvajajte svakoga metra,
Zemlju vašu držite u šaci....
Trčite, putevima vjetra,
Juriš junaci, juriš junaci!!!"

Mi - od zemlje ove satkani,
Ni konjica ne može stići
Tamo kud' nas vode goli tabani

Mi - i doktori i seljaci,
Eno barjak se vijori na krovu,
To nas naša ognjišta zovu!

Mi - od zemlje ove satkani,
Hrabra družina koplja lome
I lete, trče ka svome!

Mi - i doktori i seljaci,
Čujemo krike noći ove,
To nas naša zemlja zove!

9. Naša straža je gotova

[Odluka je donešena:
Konačni juriš u oslobađanje prije četiri godina godine napuštenog grada.
Vojnik ne može ne razmišljati da su svega kilometri izmešu njega, žene i sina.]

Goni ih u vražju mater
I njih i stroj nji'ove smrti
Dosta su ta vaša jata
Krala, crni bili prsti

Zabijali nož u leđa,
Sad nas hoće braćom zvati
Tamo ko otrovom hrani
Tu im ruže neće cvati

Zašto li je dan kraći?!
Da je još sat koji duži...
Dan ne stigne niti prati
Korak koji hitro žuri

Ko li su ovi mrtvi
Što najednom žive zovu?
Gone ispred konjice,
Trče bliže svome domu

U jarak u ponoć, u zoru,
U tamnu noć iz tmine
Evo me na pragu kuće,
Tu sam, ženo, tu sam, sine!

A gdje su moji 'tići, moj prag slobode?
Crne me misli muče, crni mi otrov zbore...
U daljini vidim, nečija kuća gori,
Je li to moja kuća? Jesu li to moji snovi?

Ma ćuti, vraže, ne bodi srce moje...
Toliko godina da nam se prsti spoje
Još malo, ta sreća u naručje mi pada,
Juriš, umorne noge, ka ulazu umornog grada!

A gdje su moji 'tići, moj prag slobode?
Crne me misli muče, crni mi otrov zbore...
U daljini vidim, nečija kuća gori,
Je li to moja kuća? Jesu l' to moji snovi?

"'Oj junaci!
Nakon toliko godina krvi i rata
Došli smo do kraja nam puta, kraja našoj straži...
Ja vas razrešavam zakletve prema meni,
Ali vaš narod zakletvu tu u okovima traži!
Zato posljednji juriš, vi neznani junaci!"

"Pali od zrna, od gladi, od žeđi,
Raspinjani na krst na Golgote visu,
Ali čvrstu vjeru u pobedu krajnju
Nikad ni za časak izgubili nisu…"

10. Mrtvi moji - neumrli

[Vojnik stoji pred zapaljenom kućom.
Njegova žena je ubijena, a sinu mu nema traga.
Misleći da su oboje mrtvi – obuzet mržnjom i tugom – na korak je do smrti.]

Ovo je nekad bila moja kuća
Ovo što gori, plamen izjeda
Na ovom pragu prenio je prije
Nego što mi bila zaručnica, žena

Ovaj je dom nekad bio pun snova
Crtali stvarnosti - prave i krive,
A čija li je sad, prokleti živote,
Smrt je napokon prozvala joj ime

A ja gin'o... a ja gin'o
Nikako više proklet da poginem
Sve ovo vrijeme njoj se tiho vrać'o;
Jebeš ti život kad njih nema više

A ja gin'o, a ja gin'o!
Majku vam jebem i vašu slobodu!
Prošao put do njih kako bih stig'o
Da osjetim kosu, da osjetim kožu

Da osjetim dodir makar još jednom...
Di im je grob, hoću leći u njega
U životu jedno, a i u smrti ćemo
Biti jedna duša za sva nam vremena...

[DECENIJAMA KASNIJE]

"Moj oče...
Dvadeset godina sam ček'o...
Da ti napokon nadjem grob..."







PROGNAN LYRICS