THE STONE LYRICS

1. Kamenolom

glavo moja krvlju oblivena
nije lako pasti sa ramena
glavo moja čela razbijena
na sred puta opet zid, valja opet rušiti

krvarim
munje kujem, bije klin o klin
krvarim...

udri glavo, puca stena, krvav kamen do kamena
ječi grlo, kraj je ovo, padam u svoj kamenolom

na sred puta opet stena, al‘ od ove tvrđe nema
krije li to druga strana, blago cara Radovana

krvarim
munje kujem, bije klin o klin
krvarim...

udri glavo, puca stena
krvav kamen do kamena
ječi grlo, kraj je ovo
padam u svoj kamenolom

niče rana pored rane, na ramena sleću vrane
zaratili kamen i ja, pa nastade živa prokletija

2. Košmar

Preko sedam brda,sedam gora
preko sedam planina i mora
preko sedam ledina
preko sto pedeset vukojebina
kud živ čovek još ne dospe
i još dalje koliko me noge nose
preko vode,preko zemlje
bežao bih da mi nisu noge odsečene

Preko sedam reka i jezera
preko sedam gradova i sela
preko sedam ledina
preko sto pedeset vukojebina
preko šuma i dolina
samo pravo nigde nikakva krivina
bežao bih na kraj sveta
opet nedovoljno daleko od svega

Gde ste do sada oblaci crni
kaži grome kako se grmi
budi me,ubi me košmar

Kaži grome kako se grmi
udri grome da čuju i mrtvi
budi me,ubi me košmar

3. Crno Zrno

Tu sam da srušim i rezervni plan
crno sam zrno što proždire dan
čekam te iza prve krivine
ja sam srednji prst sudbine

Vodim metak zalutali
pravo prema tvojoj glavi
zemlja tvrda,nebo ti visoko
klešem kamen spoticanja
dižem bol do usijanja
crnim noktom nišanim u oko
tu sam da miniram poslednji voz
vrebam pa skočim pa sjebem te skroz
čekam te iza prve krivine
ja sam srednji prst sudbine

Ja sam uže koje puca
dok se penješ gladan sunca
lažna nada da su vuci siti
cvrčiš iznad tihe vatre
brinem,mnogo brinem da te
ne dam tako lako smrti

Žaoka sam agonije
što ubode sve do kosti
ne možeš mi ništa
u mojoj si nemilosti

Ja te meljem s pola snage
lako gužvam ko hartiju
na kojoj sam loše volje
ispisao tragediju

4. Dani Crni

Opet ti
nesrećo
nevoljo
da natočiš novu kriglu žuči
duša huči
srce grmi
udaraju nisko dani crni

Opet ti
nesrećo
nevoljo
i sa tobom velika teskoba
znam je dobro
znam da hoće
kuja da me jaše sve do groba

U raku bacam juče
sa danas još se tučem
‘alo sutra,stani u red
da vidimo čija majka crnu vunu prede
čija šija ovde zavrće se teže
a dok se smrt ne desi
deliću sve što imam
krv bratu,oko sestri,
kurac dušmanima!

5. Lov Na Veštice

Časni sude
dabogda crk‘o ako lažem
čuo sam ga da kaže
da nema boga
nisu tu čista posla
znate šta priča luda
priča da zemlja je okrugla

Evo tu me pljuni
ako samo i reč slažem
čuo sam ga da kaže
da nema pravde
nisu tu čista posla
znate šta tvrdi luda
tvrdi da zemlja je okrugla

Ma šta kažeš
odmah prstom da pokažeš
ko je taj
da mu se sudi
da čuju ljudi
‘ajde priznaj da si šurovao s vragom
da si bludnik,da ti duša nije čista
kažu,laješ kako crkva zgrće blago
gorećeš ovoga mi krsta

Časni sude da predložim samo
da mi njega malo naučimo muka
pa nek kaže sam pošteno
da li je zemlja i dalje okrugla

Da li je presuda konačna
da li je spremna lomača

Tiho,ćuti,ne deri se
u sred sezone lova na veštice

6. Sunovrat

eno rulje tiraninu kliče
eno roblja peva o slobodi
prate ritam udaraca bičem
nazireš li kuda ovo vodi

eno pravde kopaju joj oči
urušeno groblje ideala
već je kasno da se naglo koči
propast nam na vrata zakucala

zna sudbina kako biti prgav
šilom bode naduvenu zlobu
stojimo u govnima do grla
da sam umro da se prevrnem u grobu

odavno smislu ni traga ni glasa, nema tu spasa
bezumlje divlja u punoj snazi i gazi, gazi...
misliš da neće al´ sunovrat kreće
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici

ja bih da ćutim al´ jezik palaca
lud uvek najbolje glumi mudraca
ambis nas zove, idemo dole
spremni za hod po žici, stojimo na ivici

hladan vetar brije, tmina kulja
eno smrti naoštrene kose
spava svet u postelji od mulja
spavaj, spavaj, ne probudio se

7. Nekroza

besede gluvima, viškove ludila
neretko bacim u stih
oni pak krenu da grade poemu ako nabasaš na njih
glavu obori, oči zatvori nema tu misli od meda
sikću guje, besne oluje, smrt se u oči gleda
aveti srču duše u grču
zverinje rastrglo žal
vreba sablast koja ti začas namakne omču o vrat
ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton
zagrobno nem smisao njen
leži pod kamenom

ova se pesma samo kriči
jer takva zloslutniku liči
moćan otrov, mala doza
jede sporo k‘o nekroza
tupa britva mrzovolje
dušu kinji, dušu kolje
ni sam đavo ne bi mog‘o bolje

besede gluvima, viškove ludila
smutim pa prospem u stih
sumorne pesme, ponekad bljesne stidljivo iskra iz njih
krv lipti, kosturi krti prilegla memla na muk
duboka raka, krugovi pakla zbijeni u jedan krug
šapat u paprat, napred pa nazad
bezvoljno silujem rime
iz pera cure mučne figure nikad im dosta crnine
ova se pesma lako otkriči kad naiđe turoban ton
zagrobno nem smisao njen
leži pod kamenom

8. Mrak

Lajem na mesec,na zvezde režim
glođem kosti obmanjujem glad
u meni Džekil u nesvesti leži
a nad njim sekiru podiže Hajd

Mrak
treba mi more tišine i mrak
samo on svaku tajnu mi zna
a znam da najbolje ćuti

Uzalud težim mirnoći leša
bes je pred tačkom na kojoj vri
tačkom u kojoj sve se komeša
i stvara mutni najdublji vir

Nosim kletvu koja krv mi pije
zla sudbina diše mi za vrat
beži zoro,tu ti mesto nije
beži,poješće te mrak

Ne pitaj me šta se tamo krije
može biti put u nepovrat
nemoj zoro gde ti mesto nije
meni dobro sija i moj mrak

9. Pesimizam

Nije život kvadratura kruga,znaš li to
sve saberi pa oduzmi,šta si dobio
danas krv i meso sutra pepeo i prah
beše jedan,sad ga nema,odneo ga mrak
sad kad vidim ponuđeno,nešto mi se čini
privlačno je taman kol’ko strv na omorini

Nije živ leš oksimoron,verujem u to
da se dobro uklapam u opštu skaradnost
trese kavez,poluluda grakće hulja kob
njenim perjem napuniću jastuk groba svog

Ne pružaj ruke,prste sečem
ne pričam,pljujem reči gorke
priznajem, med i mleko teče
med iz uva,mleko čedomorke

Ne ka meni,bolje skreni,zračim pesimizmom
okovah srce ledom ,oko crnom prizmom
ništa me baš ne brine,znam da lako ćemo
mi što živi mrtvujemo

10. Predgroblje

Trošni tavan,stara kuća,paučina,čađ,dim
i čovek zvani loš u svemu
visi omča,lebdi naum da se svrši s tim
stara priča duša koje venu

Već u sledećem se trenu
zakoprca a u njemu
nestaše jadi što ga muče
beči oči,može biti
video je lice smrti
u tom času trula greda samo puče

Našli ga dole
probio pod
tresnuo svom silinom
promašio grob

Umesto groba
zla bela soba
leži za krevet prikovan
slab i da viče
slomljene kičme
proklinje neuspeli plan

Umesto groba
zla bela soba
vidokrug monotoni zid
sećanja žvaće
ni slutio da će
upasti u još dublji glib

Spoznao od lošeg gore,ponižen kopni
vreme sporo curi,nije mu po meri
krvave mu oči,vidi i kada ih sklopi
ono isto lice smrti mu se ceri







THE STONE LYRICS